Kako odabrati digitalni fotoaparat: Kompletan vodič kroz mega piksele, zum i skrivene funkcije

Do pre nekoliko godina o njima smo mogli samo da sanjamo, a sada su dostupni gotovo svima. Ogromna ponuda na tržištu, različiti proizvođači i još raznovrsnije cene čine odabir prvog (ili sledećeg) digitalnog fotoaparata pravim izazovom. Na policama prodavnica primetićete digitalne fotoaparate sa običnim baterijama - oni su najčešće jeftiniji - ali i modele sa punjačem. Iskustva korisnika pokazuju da se dileme najčešće vrte oko broja mega piksela, veličine memorije, ali i daleko važnijih stvari kao što su optički zum, rezolucija video zapisa i trajanje baterije.

Ovaj tekst je nastao kao spoj stotina pitanja i odgovora ljudi koji su prošli kroz proces kupovine fotoaparata. Cilj je da vam, bez suvoparnih tehničkih specifikacija, na jednom mestu damo prave savete za kupovinu i otkrijemo skrivene funkcije koje će vašu svakodnevnu fotografiju podići na potpuno novi nivo.

Mega pikseli: Potera koja ne donosi uvek sreću

Kada prvi put kročite u radnju, broj mega piksela deluje kao sveti gral. Logika "što više, to bolje" je najveća marketinška zamka. Da, 12 ili 16 mega piksela zvuči impresivno u odnosu na 5 ili 7, ali istina je daleko složenija. Jedna korisnica je, nakon što je sa starog modela od samo 3.1 mega piksela prešla na noviji, primetila: "Nisu samo mega pikseli bitni na fotoaparatu. Nazalost, moj ima samo 3x opticki zum, ali i većina drugih ima isto toliko. Digitalni nemojte ni da uzimate u obzir, to je katastrofa."

Za standardne formate fotografija (9x13, 10x15, pa i 13x18 cm), sasvim je dovoljno 5 ili 6 mega piksela. Veća količina mega piksela na malom senzoru često znači više digitalnog šuma, posebno pri slabijem osvetljenju. Ako ne planirate da pravite bilborde, mnogo je važnije da obratite pažnju na kvalitet optike i veličinu samog senzora, nego na prazne brojke. Kako je to fino sažeo jedan amater: "Mega piksele svako može da nabudži. Najvažnije vam je zapravo koliki je optički zoom, a zatim kvalitet LCD i CCD čipa."

Optički zum protiv digitalnog zuma: Neprijatelj iz menija

Ovo je tačka gde mnogi kupci naprave grešku. Optički zum koristi staklo unutar objektiva da približi objekat bez gubitka kvaliteta slike. Digitalni zum jednostavno iseca centralni deo fotografije i softverski ga uvećava - isti efekat možete postići na računaru, samo sa boljim rezultatom. Jedna korisnica je bila vrlo direktna: "Meni uopšte nije jasno zašto u specifikacijama aparata navode digitalni zum kao neku bitnu karakteristiku." Odgovor leži u marketingu. Kupac vidi "10x digitalni zum" i pomisli da je dobio moćan alat, a optički zum je tek 3x.

Što je veći optički zum (izražen u milimetrima ili kao multiplikator, npr. 5x, 10x, 18x), to aparat može više da približi udaljeni objekat bez gubitka u kvalitetu slike. Međutim, budite oprezni: pri veoma velikom optičkom zumu (preko 15x), fotografije iz ruke postaju mutne zbog sitnih podrhtavanja. Tu na scenu stupa optička stabilizacija slike, koja amortizuje te pokrete i bukvalno spašava snimke. Digitalni zum jednostavno zaboravite - uvek ga možete isključiti u meniju.

Baterije: AA alkalne, punjive baterije ili elegantne Li-ion?

Ovo je prva stvar na koju ćete obratiti pažnju čim počnete da slikate. Priča iz iskustva: "Obavezno pored memorije obrati pažnju na baterije. Obične ne mogu izdržati 5 slika i gotove su. Imam baterije na punjenje i punjač - budu mi po čitav film, 330 slika, i još mi ostanu da mogu pregledati slike."

Digitalni fotoaparati troše energiju neverovatnom brzinom, posebno prilikom pregledanja video zapisa i fotografija na displeju. Postoje tri osnovne opcije:

• AA alkalne baterije: Prednost je što ih možete kupiti na svakoj trafici kada ste u škripcu, ali su dugoročno neisplative i ekološki nepovoljne. Uz njih obično odmah dokupite punjač i komplet punjivih NiMH baterija.
• Punjive NiMH baterije (najčešće AA): Odlične su ako uzmete one većeg kapaciteta (2500 mAh i više). Novije varijante sa niskim samopražnjenjem mogu da drže punjenje mesecima. Jedna od preporuka je kupovina četiri baterije (dve plus dve rezervne), tako da uvek imate rezervu dok se jedan par puni.
• Li-ion baterije (pljosnate, kao kod mobilnih): One se pune direktno preko kabla u aparatu ili kroz zasebni punjač. Kompaktne su, lagane, a aparati su elegantniji i tanji. Ako ste u prilici, skoro svi iskusni korisnici preporučuju modele sa Li-ion baterijom i punjačem, jer "ne može da se poredi sa punjivom AA".

Važna napomena o formiranju i održavanju: ako kupujete punjive baterije, prva tri puta ih svakako ispraznite do kraja pa onda napunite punim ciklusom. Izbegavajte dopunjavanje polupraznih baterija jer to skraćuje njihov vek. Kada god završite sa prebacivanjem ili narezivanjem slika, formatirajte memorijsku karticu u aparatu (opcija "Format Card" u meniju). To će sprečiti da kartica "poludi" i da se slike neočekivano oštete.

Memorija: Kako da ne ostanete bez prostora u ključnom trenutku

Većina aparata dolazi sa internom memorijom od 16 do 32 megabajta ili sa simboličnom karticom, što je dovoljno za dvadesetak fotografija u srednjoj rezoluciji ili minut do dva video zapisa. To je samo "za probu". Realnost je da vam treba dodatna memorijska kartica od barem 1 do 2 gigabajta, a danas su cene takvih kartica (naročito SD formata) veoma pristupačne. Jedna kupovna priča svedoči: "Dodala sam mu karticu od 1 GB, ima odlične baterije, punjač, 6 mega piksela, video zapis i gomilu raznih funkcija."

Pazite na kompatibilnost: većina aparata danas koristi SD kartice, ali stariji Olympus modeli su zahtevali skuplje xD kartice. Ako vam je budžet ograničen, proverite koji tip kartice aparat zahteva pre nego što kupite, jer to može značajno uticati na ukupnu cenu.

Video zapis: Rezolucija i frejmovi po sekundi

Kod starijih modela može se naići na specifikaciju TV movie 640 at 15fps. To znači da je video mutan, secka i potpuno je neupotrebljiv za bilo šta što se kreće. Brzina od 30 sličica u sekundi (30 fps) postala je standard i apsolutni minimum koji treba da tražite. Što se tiče rezolucije, 640x480 piksela (VGA) je korektno, ali danas su sve češći modeli koji nude HD video (1280x720 piksela) i po pristupačnim cenama. Obratite pažnju i na to da li aparat snima zvuk - neki stariji modeli su pravili video bez tona, što značajno umanjuje korisnost. Ukoliko vam je video bitan, uzmite u obzir da se memorijska kartica neverovatno brzo puni HD snimcima, pa uzmite karticu od 4 GB ili veću.

Kompaktni, prosumer ili DSLR: Koji tip fotoaparata vam treba?

Ovo je najčešća dilema. Nakon što su prešli put od običnog kompaktnog digitalnog fotoaparata do ozbiljnijih mašina, mnogi korisnici su svoja iskustva sveli na sledeće:

• Kompaktni ("point and shoot"): Mali, džepni, odlični za svakodnevnu amatersku upotrebu. Idealni za porodične trenutke, odmore i brzo dokumentovanje. Kvalitet slike je sasvim dobar za izradu fotografija standardnih dimenzija i za društvene mreže.
• Prosumer (napredni kompakt): Veći od džepnih, masivniji, sa izraženim rukohvatom i ogromnim optičkim zumom (često 15x do 26x). Ne mogu da stanu u džep, ali pružaju neverovatnu fleksibilnost. Kao što je jedna korisnica napisala: "Stvarno je sjajan, ima veliki displej, odlične baterije, punjač, 6 mpix, video zapis i gomilu raznih funkcija, tanak je i lagan." Ovi aparati su najbolji izbor za nekoga ko voli da fotografiše prirodu, putovanja i želi da uči bez ogromnog ulaganja.
• DSLR (digitalni single-lens reflex): Profesionalni i poluprofesionalni aparati sa izmenjivim objektivima. Pravljenje fotografija ovakvim aparatom zahteva učenje i vežbu. Korisnici koji su se odvažili da pređu sa kompaktnog na DSLR često su oduševljeni: "Ne može da se uporedi sa kompaktnim digitalcem - slike su fantastične." Međutim, treba biti spreman na dodatne troškove (objektivi, blic, filteri) i na to da je aparat težak.

Iskustva sa brendovima: Canon, Nikon, Sony, Olympus, Fuji i Panasonic

Na osnovu brojnih anonimnih svedočenja, može se izvući sledeća slika. Canon i Nikon su tradicionalno najčešće preporučivani, s tim što sada i drugi proizvođači poput Fuji i Panasonic ozbiljno konkuriraju. Canon serije "A" i "Ixus" decenijama važe za neuništive radne konje sa odličnim odnosom cene i kvaliteta. Nikonova serija "Coolpix" je za nijansu jača u poluprofesionalnim kategorijama, ali su njihovi kompaktni modeli često nešto lošiji od konkurencije u istoj ceni. Sony je poznat po izvanrednim noćnim snimcima i korišćenju Carl Zeiss sočiva: "Imam Sony Cyber-shot, Carl Zeiss sočivo, igramo se njime ko igračkom skoro svaki dan. Malo je zastareo 2 godine, ali služi kao prvog dana." Olympus je decenijama bio sinonim za kvalitet optike, ali su se stekli i oprečni utisci - "Olympus zaobiđi u širokom luku, lako se kvare, a kvalitet slike je grozan" - dok drugi tvrde da su im slike odlične i da je baterija neverovatno dugotrajna. Fuji je veoma hvaljen za realnost boja i prosumer modele, dok Panasonic pravi izuzetne kompaktne aparate sa širokougaonim objektivima.

Skrivene funkcije koje će vas oduševiti

Većina ljudi fotoaparat drži na automatskom režimu (često označenom zelenom bojom) i nikada ne zaviri u meni. A upravo tu leži magija. Evo nekoliko modova koje morate isprobati:

1. Noćni mod za fotografisanje (Night Scene)

Mnogi su oduševljeni kada otkriju da njihov aparat u mrklom mraku može napraviti fantastičnu fotografiju. Kada ste na koncertu ili gledate noćnu panoramu, prebacite točkić na SCN (scene) ili direktno na ikonicu meseca i zvezde. Aparat će tada držati zatvarač otvoren duže i "pokupiće" svetlost koju golim okom ne vidite. Ključna stvar: naslonite aparat na čvrstu podlogu ili koristite stativ, jer će i najmanji pokret zamutiti fotografiju. Ovo je noć i dan u odnosu na običan automatski režim sa blicem.

2. Makro mod (cvetić, lala)

Ako slikate nakit, hranu, nokte, cveće ili bilo šta sa razdaljine manje od 10 centimetara, obavezno uključite makro mod. Bez njega će vam fokus biti mutan. Većina aparata ima i super makro mod koji omogućava fotografisanje sa svega 1 cm udaljenosti. Nakon što završite sa makro fotografijom, ne zaboravite da ga isključite, inače će vam sve dalje fotografije biti mutne.

3. Detekcija lica i osmeha

Noviji modeli automatski prepoznaju lice u kadru, fokusiraju se na oči i optimizuju ekspoziciju za ton kože. Naprednije verzije čak okidaju fotografiju u trenutku kada subjekat pokaže osmeh - savršeno za porodične portrete.

4. Stabilizacija slike

Ako ste imali problema sa mutnim fotografijama iako ste mislili da ste mirno držali ruke, tražite aparat sa optičkom stabilizacijom. Ona fizički pomera elemente sočiva da bi kompenzovala podrhtavanje. Digitalna stabilizacija je manje efikasna i često samo podiže ISO, unoseći šum.

Kreativno rukovanje: Otvor blende, brzina zatvarača i ISO

Čak i napredni kompaktni aparati (prosumer modeli) vam danas dozvoljavaju da se igrate sa poluautomatskim modovima: "A" (prioritet blende) i "S" (prioritet brzine zatvarača). Ako želite onaj sanjivi efekat gde je subjekat oštar, a pozadina meko zamućena (plitka dubinska oštrina, popularni "bokeh" efekat), prebacite na A mod i spustite F broj na najmanju moguću vrednost (npr. f/2.8 ili f/3.1). Zatim zumirajte do kraja i udaljite subjekat od pozadine. Rezultat će vas oduševiti. Za zamrzavanje brzog pokreta (deca, sport, kućni ljubimci), prebacite na S mod i podignite brzinu zatvarača na 1/200 ili 1/500 sekunde. Ako je fotografija tamna, povećajte ISO osetljivost - ali oprezno: što je viši ISO, to je više šuma (zrnastosti) na slici.

Česte greške i kako ih izbeći

Mnogi korisnici su se, nakon godina korišćenja, susreli sa bizarnim problemima koji se lako rešavaju:

• Baterije se prazne van upotrebe: Punjive baterije gube napon tokom vremena. Ako ih ne koristite duže od 10 dana, napunite ih pre sledeće upotrebe.
• Kartica je "poludela": Ako stalno brišete i dodajete fotografije, bez formatiranja kartice, podaci se fragmentišu i slike mogu postati neoštećene. Formatirajte karticu u aparatu s vremena na vreme (naravno, tek nakon što ste prebacili sve slike na računar).
• Blic ubija atmosferu: Kada ste u muzeju, pred izlogom ili na koncertu, isključite blic. Osim što je često zabranjen, on uništava prirodnu svetlost scene. Ako slikate ljude po jakom suncu, uključite blic (fill-flash) da biste uklonili oštre senke na licima.
• Slika mutna pri velikom zumu: Što je veći optički zum, to je i najmanji pokret ruke vidljiviji. Ako nemate stativ, naslonite se na zid, drvo ili stavite aparat na ogradu.
• Kupili ste jeftin aparat bez optičkog zuma: To nije fotoaparat, to je igračka. Kvalitet fotografije zavisi od stakla, a ne od plastičnog prozorčeta.

Kako su drugi prošli: anonimna iskustva sa terena

"Imam Canon A510 već godinu i po dana i prezadovoljna sam." - Ova rečenica se u različitim varijacijama ponavlja neverovatno često. Canon A serija je izgradila kultni status. "Moj Canon PowerShot A430 u pink varijanti, pravi damski. Dobila sam ga na poklon i uglavnom sam zadovoljna, sve sjajno funkcioniše, samo što je blic nešto slabiji." - kaže jedna od vlasnica. Olympus je takođe izazvao podeljena mišljenja. "Imam Olympus i ne znam koji je model, ima 5 MP i meni je odličan, nije bio nešto skup, a dobija se punjač i baterije." S druge strane, neko je upozorio: "Olympus mju 700? Lako se kvare i kvalitet slike je grozan."

Zanimljivo je da su se mnogi zaljubili u modele starije generacije kroz koje su naučili osnove: "Moj prvi digitalac je bio Nikon od 4 MPix, pa sam ga poklonila. Sada imam Sony od 5 MPix i jako je dobar, a za sebe sam kupila Olympus FE140 kojim sam vrlo zadovoljna - ima veliki displej, odlične baterije, punjač, 6 MPix, video zapis i gomilu funkcija, tanak je i lagan."

Korisnici koji su prešli na DSLR ne kriju svoje oduševljenje, ali i strepnje. Jedna osoba je podelila: "Uzela sam Nikon D5000 za 630 evra sa 18-55 objektivom. Ne zalim - kakve sam fotke uradila! Prezadovoljna sam." Međutim, neko je mudro primetio: "DSLR je mnogo komplikovana igračka ako si tek početnik i prilično je skup. Ako ne znaš baš baš da ga koristiš, džabe ćeš pljunuti ogromne pare jer će fotografije opet biti prosečne."

Zaključak: Vodič kroz odluku u 5 koraka

Pre nego što izdvojite novac, postavite sebi ovih pet pitanja:

1. Čemu će najviše služiti? Porodični albumi, sport, makro detalji, putovanja, video? Od toga zavisi da li jurite optički zum, video rezoluciju ili otpornost.
2. Koliko ste spremni da učite? Ako želite aparat koji će umesto vas da razmišlja, uzmite kvalitetan "point and shoot" sa dobrim automatskim modovima (Canon Ixus, Sony Cyber-shot, Panasonic Lumix). Ako želite da se igrate sa podešavanjima i da rastete kao fotograf, gledajte prosumer (Fuji Finepix S serija, Canon PowerShot SX serija).
3. Koji tip baterije vam odgovara? Ako ste non-stop u pokretu, Li-ion baterija koju punite preko USB kabla je nenadmašna. Ako idete na višednevne izlete bez struje, AA punjive baterije su sigurniji izbor.
4. Da li vam treba optički tražilo? Mnogi moderni kompaktni aparati nemaju tražilo, već samo veliki displej. Po jakom suncu to može biti problem. Tražilo takođe štedi bateriju jer možete isključiti displej i fotografisati kao analognim aparatom.
5. Koliki vam je ukupan budžet (sa opremom)? Cena aparata je često samo pola priče. Računajte na veću memorijsku karticu, rezervnu bateriju (ili punjač) i torbicu. To je dodatnih najmanje 30 do 50 evra na početnu cenu.

Digitalna fotografija je divan svet u kome je najbolji aparat upravo onaj koji je u vašim rukama. Ne zaboravite, kao što je jedna zaljubljenica u fotografiju lepo rekla: "Digitalni fotoaparat mi je vrlo drag predmet jer sam ga dobila na poklon. Model je manje bitan od toga da je to meni moje sunce poklonilo. P.S. Volite se, ljudi."