Da li je papagaj pravi ljubimac za vas? Iskustva, saveti i skrivene strane života sa pernatim prijateljem

Zamišljate idilične scene - papagaj vam sedi io na ramenu ili glavi, mazi se, živahan je i priča, prava divota jedna. Možda ste čak i probali da ga naučite da kaže „mico mico mi“, puštali ste mu muziku svih mogućih žanrova, ali on tek ponekad cvrkne i to je sve. Ova slika je san mnogih budućih vlasnika, ali realnost često ume da bude drugačija. Pre nego što se odlučite na ovaj korak, važno je da se dobro raspitate, jer papagaji nisu samo ukras; oni su kompleksna bića sa specifičnim potrebama koja zahtevaju mnogo pažnje, strpljenja i prilagođavanja.

Možda vam se, dok ste se raspitivali po internetu, svideo aleksandar. Kažu da su to prave male pričalice, da se lako pripitome dok su mladi, a ni veličina im nije zanemarljiva - nisu mnogo veliki, a ni mali. Međutim, ubrzo ćete naići na informacije da papagaji prave veliku prašinu mašući krilima i da nisu dobri za malu decu zbog sve te prašine i nečega iz krila što leti na sve strane kada se oni razmašu. Nameće se pitanje: da li je sve to istina? Mnogi ne žele da provode dane konstantno usisavajući i brišući prašinu, a opet, zaista žele papagaja. Ovo je srž dileme koju ćemo danas detaljno istražiti.

Čak i manji papagaji prave lom. Iskusni vlasnici nimfi svedoče kako njihova ptica razbacuje semenke svuda oko sebe dok jede, a kada se mitari, svuda leti perje. Na to jednostavno morate biti spremni, jer ne postoji ptica koja će biti samo ukras. Ako niste spremni na konstantno održavanje, možda papagaj nije prava životinja za vas. Neki vlasnici tigrica u šali kažu da kada njihova ptica menja perje, mogu slobodno da naprave jastuk, a o razbacivanju hrane da i ne pričaju - po ceo dan idu sa ručnim usisivačem. Neko je čak kupio ručni usisivač za koji su se svi složili da nema svrhu, pa bi kupovina papagaja bila odličan potez čisto da se taj usisivač uposli. Naravno, malo perja i hrane nije problem za one koji već imaju psa duge dlake, pa su se nakupili čičkovi, granja i lišća za čitavih deset meseci, što bi bilo dovoljno za loženje. Ipak, jasno je da što je veća ptica, veći je i lom. Glavna briga je da to ne bude previše krša.

Mit o posebnom pesku i higijena kaveza

U potrazi za rešenjima, mnogi nailaze na ideju o posebnom pesku koji se stavlja na dno kaveza. Teorija kaže da kada ptica vrši nuždu ili jede, sav taj otpad propadne kroz taj pesak, čime se smanjuje nered. Međutim, iskusni uzgajivači će vam reći da to nije magično rešenje i da redovno čišćenje ostaje imperativ. Još jedno ključno pitanje koje muči potencijalne vlasnike je da li papagaja mogu naučiti da, kada je pušten, ne vrši nuždu svuda po kući. Zamislite samo scenu: jedete, a ptica vam sleti na glavu i obavi nuždu u kašiku. To je za većinu ljudi jednostavno previše.

Zanimljivo je da postoje čak i pelene za ptice. Navodno ih je jedan američki par napravio jer imaju papagaje koji su stalno pušteni, pa baš da im ne vrše nuždu svuda po kući. Deluje simpatično, u raznim dezenima su, i stvarno je smešno kako ptica izgleda u njima. Međutim, postoje i oni papagaji koji, kada se švrćkaju po stanu, vrše nuždu gde stignu, i vlasnici ih nisu naučili drugačije, niti znaju kako i da li je to uopšte moguće. Jednostavno idu i čiste gde vide da je obeležio teritoriju. Neki su mišljenja da su te pelene užas, dok drugi smatraju da su tigrice i nimfe sa svojim zanemarljivim izmetom sasvim podnošljive, pa ako i obave nuždu van kaveza, nije strašno.

Postoje i priče o izuzetno lenjim pticama koje sednu na jedno mesto čak i u kavezu, pa se samo ispod njih stvara gomilica, a sve ostalo ostaje čisto. Kada izađu iz kaveza, dovoljno je staviti salvetu na pod ispod njih i sve bude čisto, jer čak i ako šetkaju, vrate se na to mesto posle tridesetak sekundi. Neki vlasnici su bili prijatno iznenađeni kada njihova ptica, šetajući se po dasci za peglanje, otrči unazad i obavi nuždu na pod. S druge strane, postoje oni koji prave gomilice gde stignu i za mesec i po dana pojedu celu kutiju hrane, još i probiraju - jedu samo proso, a ako ima neki dodatak, nonsalantno ga zaobilaze.

Dresura i pripitomljavanje: strpljenje je majka mudrosti

Čitala sam na internetu da je moguće naučiti papagaja da obavlja nuždu samo u kavezu. Proces je otprilike sličan učenju psa - stavite ga na kavez dok se ne iskaka, a zatim ga puno pohvalite i date mu omiljenu poslasticu. Ako to uradi negde gde ne treba, malo ga izgrdite, kažete „ne“ i vratite ga za kaznu malo u kavez. Posle nekog vremena, on skapira i kada treba da kaka, sam ode tamo gde ste ga naučili i obavi poslić. Kod nimfi, na primer, nužda se obavlja na otprilike svakih 15 minuta, pa kada uhvatite ritam, možete planirati aktivnosti u tim intervalima. Naravno, ovo varira od vrste do vrste.

Ako neko ima problem u pripitomljavanju, postoji zanimljiv trik koji je pomogao nekim vlasnicima tigrica koje su preživele pad i od tada se mnogo boje. Uzmete hranilicu negde oko 17 časova, pa je pomerite oko 21 čas, s tim što skvasite prst i uvaljate ga u semenke. Papagaji će pomisliti da je to hranilica i poješće sa vašeg prsta. Naravno, ovo nije najbolje rešenje za svakoga, ali može biti koristan početni korak.

Jedna vlasnica je imala tigricu koja je, nažalost, uginula, ali se seća kako je vreme učinilo svoje da se navikne na ukućane i oslobodi. Tokom zime, kada su prozori zatvoreni, puštali su je da leti po stanu. Pored njenog kaveza stajala je saksija sa cvećem gde se ona često uveče smestila i prenoćila. Kada bi je pustili da leti oko 22 sata uveče, ona bi stala na ivicu saksije, smirila se i tu prespavala celu noć. Ujutru, kada bi joj menjali hranu, sama bi se vratila. U početku je bilo mnogo problema sa ulaskom i izlaskom iz kaveza - bitna je upornost i strpljivost, i nikako se ne ponašajte kao da ih se plašite.

Kako odrediti pol i ponašanje u sezoni parenja

Često se postavlja pitanje: da li ženka tigrice nosi jaja? Po boji iznad kljuna trebalo bi da se može odrediti pol - ženke tigrica imaju svetlu oznaku iznad nosa, ali i beli ili žuti mužjaci takođe mogu imati svetlu, a ne plavu. Plavu oznaku imaju samo oni zelene ili plave boje perja. Ženka neće nositi jaja ako se nije sparila sa mužjakom, odnosno ako je sama. Ipak, postoje izuzeci. Na primer, nimfe nose jaja i kad nemaju mužjaka. Neke su prave koke - neće da se upare, a uporno nose jaja. Naravno, treba ih uzeti kada iznesu svih 5-6, jer nisu oplođena. Za njih je potrebna kućica, mir i mrak, odnosno skrovito mesto za gnezdo.

Ponašanje papagaja ume da bude zbunjujuće. Jedna vlasnica se pita zašto njena tigrica jede papir koji stavi na dno kaveza, i nikako ne može da razazna da li se njene dve ptice vole ili ne - kljuckaju se, maze, ali ne baš umiljato. Neko ko je dobio nimfu pre par dana ne zna da li je muška ili ženska. Ptica ima narandžaste obraze i par mrljica sivih kod oka i obraza, ćubica joj je žuta, takođe i glava, krila šarena, sivo-bela, a rep ispod ima sitne žute tačkice. Po opisu, mnogi bi pomislili da je ženka, jer način na koji se doziva deluje karakteristično. Problem sa ishranom je takođe čest - ishrana treba da bude raznovrsna, a novi ljubimac hoće da jede samo semenke suncokreta, dok proso nije ni pipnuo. Savet iskusnih je da ne odustajete, jer oni zaista treba da vole proso, ali nekada jednostavno morate da budete uporni i ne popuštate na njihove hirove, jer je raznovrsna ishrana ključna za zdravlje.

Preporuka za vrstu: braon uha konura i drugi favoriti

Mnogi bi svima preporučili vrstu braon uha konura, ručno hranjenu. Cena se obično kreće između 60 i 80 evra. To su jako pitomi papagaji, mazni i zaigrani. Mogu naučiti da pričaju, ali nisu baš pričalice. Jedan takav ljubimac zna dve reči i imitira poruku sa mobilnog i zvižduke svog vlasnika. Obožava da popodne spava sa svojim čovekom, nekad legne na leđa i spava kao čovek, tako se i igra - prevrće se kao kuče, malo gricka pokrivač. Kada su stalno zajedno, nauče da veruju samo jednoj osobi, pa čim neko drugi uđe u sobu, mogu da se naljute. Postoje slučajevi gde ptica bukvalno stane na vrata i naroguši se čekajući da neko naiđe kako bi ga napala. Jednom prilikom, dok je neko vikao na vlasnika, ptica je dolazila do njegovog obraza i mazila ga glavicom - od tada je postala zaštitnički nastrojena. Ako želite nekoga ko će za vas bukvalno sve uraditi samo da vam je na ramenu, u kosi, uz vas - braon uha konura je pravi izbor. Postoje čak i grupe na društvenim mrežama posvećene njima, prepune slika, snimaka i tekstova koji svedoče o njihovoj privrženosti.

Ovo ponašanje podseća na pse ili mačke koji se zaštitnički ponašaju prema vlasniku. Ljudi koji pre toga nisu imali nikakvo iskustvo sa papagajima često budu zapanjeni koliko su različite karaktere i koliko su zapravo individualni. Čak i oni koji nisu imali nikakav dodir sa pticama pre nego što su ih upoznali, potpuno budu oduševljeni njima. Naravno, nije svaka ptica najsjajniji papagaj na svetu - neki su prgavi i namćorasti, ali upravo zbog toga i dopadljivi. Neki neće da omirišu ni minerale za ptice koje im kupite, ali zato klas brste kao koza ili pirana - ne ostane ništa od njega nakon par sati.

Kada tek dobijete tigricu, često se desi da se ceo dan ne pomeri, što je za novog vlasnika zabrinjavajuće. Koliko vremena im treba da se makar malo opuste? Iskustva govore da je to uglavnom prerano za brigu, kako kojem - po iskustvu, dan-dva. Dok se ne navikne, ako primetite da ne jede, sipajte mu proso po podu kaveza, jer će tako lakše naći, ali samo par dana dok se ne privikne. Nemojte ga još puštati da leti po sobi, jer treba da upozna sredinu u kojoj je. Budite strpljivi, pričajte mu nešto, pevajte, a uveče prekrijte kavez nekom maramom, krpom ili nečim što će biti samo njegov noćni pokrivač, da se ne bi uplašio tokom noći od neke senke. Za ljude koji papagaje ne smatraju samo ukrasom već pravim ljubimcima, srceparajuće je čuti priče o bezdušnim veterinarima koji kažu da "ne dramite, kupite novog ako ovaj ugine". Na svu sreću, polako se stvari menjaju i ima i mladih entuzijastičnih veterinara koji vole male životinje.

Zdravlje, ishrana i prvi koraci sa bebom pticom

Česta pojava je da ptica koja je doneta na čuvanje odjednom promeni ponašanje. Stalno spava, ne izlazi iz kaveza, što ranije nikad nije radila, iako je inače non-stop letela i mazila se. Sada stalno spava sa kljunom na leđima, deluje smoreno. Šta može biti uzrok - prehlada, virus? Iskusni vlasnici često preporučuju par kapi limuna u pojilicu zbog vitamina C, uz obaveznu sipinu kost i sveže voće poput narandže ili jabuke. Naravno, veterinar je uvek najbolja opcija.

Određivanje pola bele tigrice može biti zbunjujuće - kažu da je razlika u kljunu, matiran ili lakiran, ali to nije uvek najjasnije objašnjenje. Ponekad je jednostavno potrebno postaviti sliku na forum i potražiti pomoć iskusnijih. Tu su i priče o blesavim parovima koji se po ceo dan češkaju, ljube i hrane.

Dešava se i da neko poklanja tigrice iz razloga što misli da će im kod nekog drugog biti bolje, jer ne sme da ih pusti da lete zbog psa koji bi ih rado lovio. U takvim situacijama, ljubitelji ptica se brzo organizuju i nude pomoć. S druge strane, gubitak ljubimca je uvek težak. Kada ptica koja je bila osoba, a ne samo papagaj, koja je mnogo pričala, iznenada ugine posle jedanaest i po godina, tuga je neizmerna. U takvim trenucima, podrška zajednice koja razume da oni nisu samo ukras je od neprocenjivog značaja. Najviše će nedostajati njen glasić. Sećanja na plahovite ptice koje se plaše velikih stvari, pa nije bilo teorije uslikati ih, ostaju zauvek.

Veterinarska nega za ptice je i dalje izazov. Mnogi veterinari imaju stav da papagaj košta malo, pa se ne isplati voditi ga na lečenje, već kupiti novog - surovo i bedno. Većina njih kao da ne shvata koliko su ljudi vezani za životinje i ne znaju da na tome zarade. Za mnoge je njihov ljubimac bio besplatan, odnosno neprocenjiv. Potrebno je vreme da se stvari kod nas u tom pogledu promene. Ovde i dalje važi ono pravilo da su najvrednije životinje one od kojih imaš koristi. Ipak, ima i izuzetaka - mladih i entuzijastičnih veterinara koji se nadaju da se stvari polako menjaju.

Problemi u ponašanju: kreštanje, agresija i dosada

Jedan od najčešćih izazova je prekomerno kreštanje. Nimfa od mesec dana, koja je od početka jako živahna, može biti u stanju da po ceo dan krešti i pišti, što počinje da iscrpljuje. Iako na internetu piše da se tako ponaša ako joj fali pažnje, to nije uvek slučaj. Čak i kada joj se posvećuje dosta pažnje, pištanje po ceo dan ne prestaje. Neki papagaji krešte kada se ostave sami u sobi, pa vlasnici godinama nose kavez sa sobom u svaku prostoriju da bi ptica bila mirna kada je blizu. Ogledalce može biti privremeno rešenje, iako se mnogi protive tome jer ne može da zameni prijatelja. Neki papagaji ne podnose druge ptice, pa im jedino društvo prave mačke, koje ponekad i spavaju u kavezu s njima.

Povrede su, nažalost, česte. Ptica može poleteti i udariti kljunom o drveni deo kreveta; iako kljun nije polomljen, može se pojaviti malo krvi u nozdrvi, što je zastrašujuće. U takvim situacijama, važno je pratiti ponašanje - ako se kreće normalno i češka kljunićem, verovatno je dobro, ali strah da se nozdrva ne zapuši je opravdan. Drugi put, ptica može loše proceniti visinu, pasti na pod i povrediti nogu. Ako nije slomljena i može da je mrda, najbolje je povaditi sve prečke iz kaveza, spustiti hranilicu i pojilicu na dno i obezbediti mir. Vraćanje jedne prečage kasnije može pomoći da vežba nogu, jer im je prirodno da se pentraju i drže za prečage. Ponekad se ptica pri penjanju pomaže krilom kao štapom - istovremeno tužno i slatko.

Postoje i čuda od papagaja, poput onog po imenu Ajnštajn, koji zaista opravdava to ime. Kada ga ljudi prvi put vide, oduševe se. Pametniji su i od većine ljudi, a kamoli od drugih ptica. Neke ptice su toliko tvrdoglave da ne pristaju na promene rasporeda u kavezu, pa kad su bolesne, većinu vremena leskari na dnu, ali se ipak penje do hranilice. Bitno je da ptica jede, čak i ako je malo džangrizavija nego obično, i da noga nije otekla, iako je vidno ugruvana i izbegava da je koristi.

Destruktivno ponašanje i igračke

Neki papagaji su pravi mali demolitori. Rozenkolis, na primer, može uporno uništavati sve po kavezu - pokida ogledalce, izbacuje pojilicu sa vodom, polomi nekoliko hranilica bukvalno ih izgrickajući na sitne deliće, oguli kljunom belu boju na žicama kaveza, merdevine samo otkači. Kada vlasnici pitaju veterinara za savet, on se ubije od smeha. Ovo je važno znati pre nego što se upustite u avanturu - oni su ludi sto posto. Jedna rozela je znala da uđe u plafonjeru i pregrize kablove, dok vlasnici nisu mogli da skontaju šta je dok je nisu uhvatili na delu. Cveće je nemoguće imati. Jedna ptica je, dok je vlasnica spremala večeru, išla po sitnim novogodišnjim lampicama i kljunom kvrckala jednu po jednu sijalicu; srećom, struja je nije ubila. Preporuka je da im se napravi igralište sa prirodnim granama, najbolje vrbom, i što više igračaka. Oni su jako radoznali i sve ih interesuje, pa neće proći dugo pre nego što počnu tamo da sleću i da se zanimaju.

Nimfe su poznate po tome što jedu sve kablove, jer u njima vide crve ili šta već. Kada su puštene, obavezno se pokrivaju laptopovi i kablovi. Kljucaju i dugmiće na daljinskom. Kada vlasnik jede keks, ptica mu obavezno gura glavu u usta. Neke ptice su uporno kljucale zid dok nisu nastale pukotine. Ogledala u kavezu znaju biti problematična. Pojilice koje se kače spolja su bolje rešenje od onih unutra, jer neke ptice uporno stoje ispod njih i glavom udaraju dok ne prospu svu vodu. To je jednostavno njihov karakter. Neke nimfe su, pak, suviše lenje za bilo kakve zavrzlame, pa je sve to za njih misaona imenica. Kako stare, mnoge se ulenje - dok su bili mlađi, jeli su dugmiće na daljinskom i naslovne strane knjiga, a kasnije neće ništa da grickaju osim hrane, čak ni sipinu kost, pa im vlasnici moraju seckati kljun na svakih par nedelja. Srećom, to ih ne potresa previše.

Radost uspeha: prva reč i male pobede

Kada nakon deset godina papagaj prvi put progovori reč koju ste ga učili, na primer „ptičice“, oduševljenje je neopisivo. Neke ptice do tog trenutka nisu rekle ništa osim jednostavnih zvukova, a onda odjednom izgovore nešto što im stalno govorite. Možda im je samo trebalo više vremena ili neki znak pažnje. Neke ptice znaju samo jednu melodiju, ali to je dovoljno da vlasnici budu presrećni, čak i nakon pet i po godina.

Neki papagaji imaju veoma neobične navike spavanja - spavaju kao slepi miševi, zakače se na vrh kaveza i tako vise. Kada kaki ili piški, zakače se za rešetke i to obave van kaveza. Postoje i oni koji, kada hoće da nose jaja, obožavaju da prave male pećine od papira, pa se tu sakriju i ujutru osvane jaje. Vlasnici u početku misle da je to umetnička duša, dete misli da se tu krije od nerviranja, mama misli da je to spavaća soba - sve dok ne shvate o čemu se radi.

Ručno hranjene ptice su posebna priča. Agapornis personata kobalt plava kupljena od odgajivača je pravi klovn - aktivna je 24/7, ničega se ne boji, pravi akrobacije i baš je zanimljiva. Još uvek hoće da gricne, ali ne zato što se plaši, nego jer je preterano srećna i radoznala. Za takvu pticu je i veliki kavez neophodan za komfor dok je unutra. To je odlično, pogotovo za vrste koje se teže pripitomljavaju, poput personata, rozenkolisa ili malih aleksandara.

Kada dođe vreme za udomljavanje i novi početak

Okolnosti se menjaju i ponekad je neophodno hitno udomiti pticu. Na primer, mlada nimfa po imenu Kitja, stara 5 meseci, druželjubiva i voli da jede iz ruke, koja zna da kaže svoje ime, raspevana je i voli da sluša sirtaki. Kada joj se nežno i tiho priča, uspavka se. Bitno je pronaći novi dom gde će neko stvarno brinuti o njoj. Srećom, takve priče često imaju srećan kraj, pogotovo kada se ptica posle povrede oporavi, počne lepo da se penje i ponovo bude onaj stari - razdragano namrgodjen.

Novi vlasnici se često susreću sa izazovom pripitomljavanja. Ptica koja je dva meseca kod njih, a nimalo se nije pripitomila, neće ni sama da izađe iz kaveza. Iznose je napolje jer su im rekli da mora da leti svakodnevno, a onda pročitaju da ne valja na silu izvoditi iz kaveza jer će da stekne otpor. U takvim situacijama, savet je jasan: nikako na silu. Najbolje je približavati se lagano, ruke iza leđa ili u džepovima, i pričati nežno po 15-20 minuta da se navikne na vašu blizinu. Ostavite kavez otvoren, pa će posle određenog vremena izaći, možda ne taj dan, ali nastavite da pokušavate. Problem je kako će se vratiti, pa je bolje prvo sačekati da se navikne na vas, jer će hvatanje po sobi biti izuzetno traumatično. Ako ostavite otvorena vrata, sama će izaći. Nekima je dugo trebalo da se pripitome, a sada su im vrata od kaveza stalno otvorena - ulaze, izlaze kad hoće, idu jedni kod drugog u kavez. Sa vraćanjem u kavez ume da bude problema; neki se nikad ne naviknu, pa ih vlasnici vijaju po kući, dok jadne ptice ne ostanu bez repa, ličeći na sve samo ne na papagaja.

Neke ptice su toliko lenje da neće da izađu iz kaveza ni kada su vratanca stalno otvorena, delujući sigurno samo unutra. Zato je bolje ne hvatati ih, već čekati. Drugi pak, kada se jednom oslobode, ne mogu se uterati unutra, ulaze samo kada su gladni ili idu na spavanje. Postoje i genijalni trikovi za mamljenje - hranilica sa spoljne strane ispod vratanaca. Prvi dan će jesti odatle, a sutradan će izaći. Problem je što posle neće hteti da se vrati, pa zaspi na garnišni, a vlasnici podižu kavez do nje, pokušavajući da je nateraju da poleti i spusti se niže da bi mogli da je vrate.

Specifičnosti rasa: rozele, aleksandri i nimfe

Za one koje zanimaju rozele, uvek je dobro potražiti posebne teme i savete. Ponekad naiđete na povređenu tigricu sa oštećenim repom. Dobronamerni ljudi je dezinifikuju i stave puder da zaraste, ali ona to čaprka i raskrvari opet, pa je pokunjena po ceo dan. Savet je jednostavan: hrana, voda i odmor. Ko zna koliko je dugo letela i bila napolju bez hrane i vode - sve joj je novo i trauma. Rep će joj izrasti; neki vlasnici su slučajno stali na rep svojoj ptici, koja se uplašila i poletela, ostavivši rep pod papučom. Bila je gologuza neko vreme, ali se potpuno oporavila i ponovo dobila repinu junačku. Kod pronađenih ptica, antibiotik je često neophodan, jer ogrebotine mačaka mogu biti smrtonosne zbog bakterija. Nažalost, neki jadničci uginu ubrzo nakon pronalaska, uprkos ukazanoj pomoći, verovatno zbog smrzavanja. Zato je važno insistirati na antibioticima kod veterinara.

Ručno hranjeni ljubimci koji se odazivaju na poziv i vole da su non-stop na vlasnicima su zaista preslatki. Problem nastaje kada takva ptica ostane van kaveza od sinoć na garnišni i ne uspeva da se vrati, a gladna je, dok vlasnik mora na posao. Trik je mahanje posudicom sa hranom da čuje zvuk semenki, na šta su neke ptice naučene. One se često vrate same dok vlasnika nema, ali je to i dalje problematično.

Kada papagaj ima karakter: tvrdoglavost, namćorastost i ljubav

Neki papagaji su jednostavno teški namćori. Tigrica stara 5 meseci u početku neće da izlazi iz kaveza, čak i kada su vrata stalno otvorena. Kasnije krene da izlazi jer joj hranu stave napolje, ali je nekad gladna i cvrkuće da je uzmu i dovedu do hrane, jer je mrzi da leti. Kada je neko gleda, neće da jede. Kada je pomazite, dere se kao da je koljete. Hoće da jede iz ruke, ali odmah beži čim pojede. Postavlja se pitanje: da li je moguće da ima tako zajedljivu narav i da je takav baksuz? Odgovor je da nije jedina takva. Neke ptice se i posle tri meseca ne pomere - izađu samo kad im se hrana stavi sa spoljne strane, ne umeju same da se vrate, ujedaju. Jednostavno, kažu, imaju karakter - neko je nezgodan, a neko lak za saradnju.

Zdravstveni problemi kod starijih ptica su neizbežni. Nimfa stara 16 godina može imati problem sa kljunom koji nenormalno raste, gornji deo prerasta donji i zabija se u vrat. Veterinar ga skraćuje na svakih 10 dana, što je normalno za tako stare ptice, ali je traumatično jer se ptica trese do kraja dana. Neki vlasnici su naučili da to rade sami, najobičnijom grickalicom za nokte, posebno ako ptica odbija da koristi sipinu kost. Važno je paziti na nerv u kljunu da se ne iseče previše, jer ptice lako krvare. U hitnim slučajevima, gustin može poslužiti za zaustavljanje krvarenja, iako veterinari koriste posebne praškove.

Priče koje greju srce: od baksuza do maze

Postoje priče o tigricama svetlo plavim vragolanima koji su bili tolika maza da su vlasnici skoro zaboravili koliko im je truda, strpljenja i volje trebalo da ih nauče osnovnim stvarima - gde je hrana, da uđu sami u kavez, da dođu na prst bez ujedanja. Kada se pregrmi početno upoznavanje, sve ostalo ide lako: nauče da dođu na poziv, da grickaju jabuku na stolu ili iz ruke, da se igraju, vijaju i trčkaraju po tepihu, da sede ili leže na ramenu ugnježdeni ispod kose. Takve ptice, iako više nisu žive, zauvek ostaju u srcu. Njihov kavez je uvek bio otvoren, osim uveče za spavanje, redovno su doletale u kuhinju za vreme ručka, i skoro nijedan obrok nije mogao da prođe bez prisustva njihovog malog visočanstva. Nisu volele da ih mazite rukom, ali su obožavale da se ugnijazde na prst i naslone kljunom na usne i tako zaspu. Imale su svoje hirove, dernjale se kad ostanu same, durile se i sakrivale, ali su ih vlasnici toliko voleli da im ništa nije smetalo, čak ni kad su ih najviše izluđivale. Zato je savet svima: samo strpljivo i s puno ljubavi ih učite. Vremenom će se navići i naučiti ono što treba, a neke stvari možda nikada neće prihvatiti, i sa tim se morate pomiriti. U svakom slučaju, nećete pogrešiti sa izborom ptičice; garantovano će vam uzvratiti svu ljubav koju joj pružate.

Neki papagaji definitivno upadnu u depresiju. Ptica koja je bila najživahnija, obožavala da visi naopačke, stalno bistrila, grickala, ujedala, pevala po ceo dan, odjednom staaalno spava. Postala je kao mačka - stave je pored vlasnika, ona dotrči i uvuče se u jorgan. Stalno je napufnana, ali ništa živo neće da radi. Kupovina novog papagaja da je razdrma može upaliti - novi je presladak, stalno peva, pitom, lep kao lutka, vrti se non-stop oko nje, ali ona ne reaguje. Ako jede i ide u toalet, veterinar kaže da je zdrava, samo je možda zapala u apatiju. Srećom, postoje i uspesi: lenčuga i mrgud koji su pokazali mnogo poboljšanja, izlaze i po 5-10 puta dnevno iz kaveza, iako godinama nemaju vrata na kavezu. Nove igračke im možda neće biti zanimljive, ali lete mnogo bolje, pevaju i uče nove melodije sa interneta. Upoznavanje sa mladom papagajkom može ih razdrljati - iako su malo ljubomorni i iz inata jedu više, njena mladost dobro utiče na njih, pa postaju sve živahniji.

Više vrsta pod jednim krovom: izazovi suživota

Mali aleksandar peva kao da se nalazite u džungli, odnosno ne peva, već pušta neki stidljiv vrisak - u poređenju sa nimfom koja ne zatvara kljun, deluje kao da je u depresiji i baš je miran. Pokušaji pripitomljavanja različitih jedinki daju različite rezultate. Neki vlasnici nisu uspeli da pripitome ženku; dešavalo se da ih kljucne i da ih prst bridi danima, dok je mužjak nađen na ulici mnogo mirniji. Kada su zajedno pušteni po sobi, ona ga juri, ne da mu da se makne, čačka ga po glavi, ljube se. Ali kada su zajedno u kavezu, ona ga teroriše, sateruje u ugao i hoće da ga kljuca. Kada su kavezi u različitim sobama, dozivaju se i trče po dnu kaveza kao da se traže - to je jednostavno divljakuša.

Porodice koje su velike obožavaoce papagaja, sa 10 godina iskustva u nazad, od tigrica, nimfi, pevajućih, do malog aleksandra, svedoče o njihovoj individualnosti. Svakog su naučili da kaže svoje ime, neki su znali da cvrkuću melodije. Uvek su bili van kaveza, a često im se dešavalo da im papagaj odleti posle godinu dana. Uvek su uzimali mužjake jer svi kažu da su pametniji. Nimfa ženka koja je mirna, samo jede i spava, može početi da izlazi iz kaveza tek posle pola godine, i to samo kod osobe koja je hrani, dok se drugih članova porodice plaši. U stanju je da celu noć stoji na vlasnikovoj nozi. Ponekad se desi da vlasnici požele društvo za nju, pa uzmu malog aleksandra, uprkos upozorenjima sa interneta da se nimfe i aleksandri ne vole. Iako se aleksandar super pripitomi, jede iz usta, non-stop je van kaveza i ruča sa porodicom, može postati agresivan prema nimfi, juriti je i urnisati. Nažalost, stres može dovesti do toga da nimfa sama sebi napravi ranu ispod krila, što je često fatalno. To je bolno iskustvo koje zahteva hitno reagovanje i konsultaciju sa stručnjakom.

Mitarenje, polaganje jaja i složeni porodični sistemi

Kada tigrica snese 6 jaja, prvo mladunče staro 5 dana je za sada ok, ali se može desiti da sledeća dva dobiju nešto belo na grudima i umru nakon 2 dana. To može biti plik između guše i grudnog koša. U takvim situacijama, ključno je imati kućicu i obezbediti mir. Mitarenje takođe ume da zabrine - ptica može biti tužna, ali čim ta faza prođe, ponovo oživi. Proširenje porodice na druge ljubimce, poput psa, može biti rizično. Neke tigrice žive po 8 godina, a kada se uzme pas, mogu uginuti od tuge. S druge strane, nimfa može početi da jede samu sebe ispod krila kada primeti da osoba za koju je vezana posvećuje pažnju nekom drugom - povuku se, nanose sebi bol, čupkaju perje i najčešće uginu. To su izuzetno osetljiva bića. Ipak, ima i primera gde mačka i papagaj žive zajedno, ali papagaj nije pitom i ne pušta se iz kaveza, dok su drugi uglavnom više van kaveza nego u njemu, a mačka mu često uđe u kavez i drema unutra dok je ptica na ljuljašci iznad nje - mačka ne sme da priđe blizu, jer je ptica gazda u kući. To su preslatki odnosi koji dokazuju da je sve moguće.

Rozenkolis po imenu Džo je primer papagaja koji nije bio toliko druželjubiv kao prethodne ptice, ali se za manje od 20 dana potpuno navikao na novu porodicu. Obožava da se druži, non stop čuči kao gusarski papagaj iz crtaća, voli igračke, posebno loptice - u stanju je sat vremena da igra fudbal. Juri najmlađe ukućane po sobi, sleće na pod i trči za njima. Kada vlasnik obuče džemper sličan njegovom perju, ptica mu ne da da živi, non stop se kači na njega. Oduševljen je penjalicama od drveta i kanapa sa zvončićima, a po toplom vremenu obožava da se kupa u kadici i nafajta celu sobu.

Putovanja sa pticom i svakodnevne navike

Putovanja sa papagajem zahtevaju posebnu pripremu. Kada ptica upadne u depresiju jer su vlasnici bili odsutni 10 dana i neko je dolazio samo da je hrani svaki drugi dan, sledeći put je bolje povesti je sa sobom. Putovanje kolima od dva sata je izvodljivo uz priču, sporu vožnju, dovoljno sveže hrane, vode i igračaka. Pravljenje češćih pauza je poželjno. Neke ptice se prvi put voze kolima i to stoički podnesu, čak i pevuše tokom vožnje. Ako je starija, džangrizava ptica od 9 godina podnela vožnju bez frke, neće biti problema ni sa mlađom nimfom.

Što se tiče svakodnevne ishrane, neki papagaji su pravi gurmani. Tigrica stara godinu i po dana, koja je ceo dan puštena, voli da gricka sve - jednom je čak upala u čašu sa vodom, iz konzerve vadi olovke i pokušava da leti sa njima. Kljun koji izgleda kao da je prilično porastao zahteva pregled kod veterinara. Postoje slučajevi gde se mora vršiti korekcija kljuna ako ga papagaj ne koristi dovoljno. Sipina kost je obavezna, ali je neki ne koriste, pa se kljun zapusti. Obična grickalica za nokte može biti rešenje, uz veliki oprez da se ne preseče nerv. U hitnim slučajevima, gustin zaustavlja krvarenje.

Kafopije, mesožderi i ljubitelji ljutog

Neke ptice su pravi kafopije - čim vide šoljicu espresa, moraju da srknu, a posle se malkice i plaknu u istoj, pa je muka oprati ih. Drugi, pak, ne dolaze do kafe, ali zatiru sve ostalo - sve se mora kriti jer se obrušavaju na tanjire i u stanju su da otimaju hranu iz usta, bukvalno kao da ih morite glađu. Šargarepa, tikvice, spanać, koje inače obožavaju, padaju u zaborav kada namirišu neku šniclu. Kada uđu u drugu mladost, postaju strašno živahni i shvate da mogu da sablažnjavaju mačku tako što će aterirati na nju kada ona blaženo zaspi.

Zanimljivo je i šta sve jedu. Neki papagaji jedu i piletinu, i koka-kolu, i picu - sve što i njihovi vlasnici. Dok jedni beže od banane kao da je otrov, drugi vole sve što vole mladi: igraju se sa loptama, sa autićima, jedu sve što uspeju da uhvate, čak i ljuti čips. Neki vlasnici se trude da najveći deo ishrane ipak bude zrnevlje i voće i povrće, ali ih povremeno uhvate kako se iskradaju iz kaveza, uvlače u kuhinju i pravo u šerpu. Neki papagaji su probirljivi - samo mleko i vodu hoće, ili samo jabuku, šargarepu, belance i plazmicu.

Kupanje, letnje vrućine i tromost

Neke tigrice, čak i posle dve godine, nikako neće da se kupaju. Stavite im posudicu sa vodom, neće je ni primetiti. Kada ih poprskate vodom iz dlana, prija im, ne mrdaju se, čak stanu na posudicu, umoče grudi, pa krilo, drugo krilo - i sutradan kao da ta posudica ne postoji. Letnje vrućine mogu biti opasne. Papagaj može ceo dan biti na jednoj prečki, delovati normalno, veselo, pevušiti, cvrčkati, sređivati perca, ali ništa ne jesti. Stalno širi krila, lepi se za prečku i za zvonce kao da hoće da se hladi, a neće da se kupa. Može biti reč o stomačnom virusu, pa treba rastvoriti antibiotik u vodi. Ako ne pije, treba mu dati pipetom. Iako veterinar kaže da ne brine, vlasnici se mnogo plaše. Rashlađivanje raspršivačem za vodu može prijati.

Nisu svi isti: neke ptice su veoma živahne tokom vrućina, dosta se kupaju, imaju činiju sa vodom i nekoliko puta dnevno idu na plažu, plus ih vlasnici prskaju vodom iz bočice. Kupanje može biti i zabavno - ptica se spotakne i upadne u kadicu, pa počne da se stresa kao kuče, istušira sve oko sebe, uključujući i psa koji mrzi vodu, pa se šlogira i ne može se izvući ispod kreveta.

Kada nestane pola kljuna i kada kreštanje postane problem

Ponekad ptica sama sredi kljunić pomoću sipine kosti, pa vlasnik ostane u šoku kada vidi da nema pola kljuna. Nimfa koja je inače plašljiva i krešti kada se uplaši, obično se brzo smiri, ali može početi da krešti bez ikakvog poznatog razloga, i to traje, što je vrlo zabrinjavajuće. Mlada tigrica koja toliko ne voli da bude u kavezu da samo što ne polomi vratanca da bi izašla, a kada je konačno puste, samo odleti na garnišnu i tamo čuči, predstavlja problem jer se ne može držati van kaveza po ceo dan i noć. Prozori ne smeju da se otvore da se ne ugušite, a i da ne odleti. Možda je još uvek nesigurna, a možda joj treba i veći kavez. Neke ptice same uđu u kavez kada im dosadi, a voljno se igraju sa svojim igračkama, šutiraju loptu, voze automobilčiće i nose sitnije igračke u kljunu.

Posle samo nedelju dana, ptica može biti iznenađujuće željna slobode. U principu, to je prerano za izlazak iz kaveza; neki su proveli po tri nedelje unutra pre nego što su prvi put pušteni. Postoje periodi kada ptica lupa krilima kao da želi da leti, što je iscrpljujuće. Kada je nervozna, nežno joj se pridržavaju krilca da ne odleti. Ako je imala povredu nogice, možda je držana na jastuku i bila mirna, a onda odjednom počela da divlja.

Ishrana: od jabuke do ljutog čipsa

Što se tiče voća i povrća, neke ptice samo ponekad jedu jabuke. Lubenica i dinja im stoje, ali ih neće ni pogledati. Da li je to zato što su mlade ili jednostavno ne vole? Osim jabuke i zelene salate, drugo ih ne zanima, sem ako nije kafa, čips, i to pikant. Neke obožavaju šljive, breskve, kajsije, nektarine, kruške, jabuke, šargarepu (obožavaju da grizu i bacaju sa strane), paradajz, narandžu, plazmicu - ali samo iz ruke. Na početku, kada su bili kod druge osobe, nisu hteli ništa osim semenki.

Mali aleksandar može biti problematičan jer se i posle tri nedelje nije opustio. Jako se plaši kada mu vlasnik priđe kavezu da naspe hranu i vodu - toliko preplašeno mlatara krilima i beži gde stigne. Kada je vlasnik na dobroj distanci, ptica se normalno ponaša, igra se u kavezu i ispušta neke zvuke. Pita se da li će se i kada opustiti, i postoje li taktike da se smiri. Pošto je mlada, sa oko 3 meseca, strpljenje je ključ.

Sa druge strane, dve nimfe dečaka se možda neće voleti. Prvi koji je stigao ne voli onog koji je kasnije došao, a trebalo je da bude devojka, pa je zadržao žensko ime. Krešti i pokriveno, čak i u 5 ujutru, kao da ga neko kolje, a u stvari samo želi napolje. Kada su pušteni, budu i po 12 sati van kaveza, lete, a vlasnici se ne sećaju kad su zadnji put mirno spavali. Ali, sve se voli.

Zdravstvene krize i prva pomoć

Nagli prestanak pevanja je razlog za brigu. Papagaj koji inače svaki dan peva kao blesav, odjednom kao da je promukao - peva, ali tiiiiho, jedva se čuje, kao da ne može glasnije. Da li može da promukne od hladne vode ili nečega drugog, to je pitanje za veterinara. Raznolikost među tigricama je ogromna: albino mutacije sa tirkizno plavom tufnom i bele sa crvenim očima. Neke su pitome već 6 godina, pričaju, galame, sleću na ruku i rame, dok su druge još stidljive i ne žele da napuštaju kavez.

Priče o maloj ari su fascinantne - to su bila tako divna stvorenja. Vlasnik je išao sa njom na džoging, u kupovinu, u šetnju, svuda mu je sedela na ramenu i pričala. Kada je bio tužan, ljizala mu je suze sa lica. Spavala je čak i sa njim u krevetu, a ujutru bi je držao preko vecea i ona bi obavila nuždu. Papagaji sve razumeju. Igrala je uz muziku, smejala se kada te uplaši - prava ludnica. Međutim, kada se rodila beba, ptica nije dala nikome da priđe kolevci, osim mami, pa je iz straha da ne ujede bebu ili joj odgrize prst, morala biti data nekome ko ima dve ženke, gde je sada u raju sa dve ženske.

Kupovina ženke tigrice za društvo mužjaku starom 3-4 godine postavlja pitanje da li će doći do sukoba. Najbolje je za početak kupiti kavez sa unutrašnjom pregradom, tako će se navikavati jedno na drugo, a ako požele da se pobiju, neće moći jer su fizički odvojeni, a opet u istom kavezu. Vlasnik će sam proceniti kada je vreme da se unutrašnja rešetka skloni. Zanimljivo je i da neki mužjaci posle godinu i po dana života snesu svoje prvo jaje u vazi - opasni su ti neki mužjaci.

Zaključak: informisana odluka je najbolja