Pozorište u Beogradu - Vodič kroz najbolje predstave, mjuzikle i balete

Pozorišna scena Beograda neprestano živi i diše, čak i kada zvanična sezone miruje. Iako mnogi misle da je leti pozorište zamrlo, istina je sasvim suprotna - tada niču letnji festivali, otvaraju se nove scene pod vedrim nebom, a publika ima priliku da uživa u predstavama koje su obeležile proteklu sezonu. Bilo da ste zaljubljenik u klasične komade, moderne mjuzikle ili baletsku umetnost, ovaj vodić će vam pomoći da napravite pravi izbor i ne propustite najvažnije pozorišne događaje.

U moru predstava koje se istovremeno igraju na scenama Narodnog pozorišta, Ateljea 212, Beogradskog dramskog, Jugoslovenskog dramskog, Pozorišta na Terazijama i Pozorišta Boško Buha, lako je izgubiti se. Zajednički utisci publike pokazuju da se istinski kvalitet prepoznaje, a jedan od najčešćih saveta jeste da je najbolje vreme za kupovinu karata upravo period leta, kada su cene pristupačnije, a repertoar upotpunjen specijalnim gostovanjima.

Zašto je baš leto idealno za pozorište? Zato što vas mekše veče, produženi dan i festivalska atmosfera prirodno vuku ka kulturnim dešavanjima. Pozorišta tada često izlaze iz svojih ustaljenih okvira, pa možete pogledati predstavu na otvorenom, u parku ili na nekoj od letnjih bina. Sećanja na takve predstave ostaju posebno živa, baš zato što su i sama iskustva drugačija.

Govoreći o izboru predstava, jedna od tema koja se često nameće jeste baletska umetnost. Iako se povremeno može čuti mišljenje da je deo o pozorištu koji se tiče baleta nedovoljno razrađen u odnosu na druge teme, činjenica je da beogradski ljubitelji igre imaju priliku da uživaju u delima svetskog renomea. Don Kihot u izvođenju ansambla Narodnog pozorišta već godinama oduševljava energijom i virtuoznošću igrača, dok Ko to tamo peva donosi prepoznatljivu domaću duhovnu notu na scenu.

Nije retkost da se čuju preporuke i za mjuzikle, naročito za one koji se izvode u Pozorištu na Terazijama. Čikago je jedan od onih mjuzikla koji, uprkos činjenici da je na repertoaru godinama, i dalje privlači punu salu i izaziva ovacije koje traju minutima. Mnogi navode da su se smejali danima nakon što su odgledali ovu predstavu, a posebna vrednost leži u izvanrednoj sinhronizaciji glume, pevanja i scenskog pokreta.

Kosa je još jedan mjuzikl koji je poslednjih meseci ponovo aktuelan. Reklame na televiziji i društvenim mrežama najavile su domaću verziju, a pohvale na račun izvođača stižu sa svih strana. Ipak, neki su izrazili sumnju da li će nova postava moći da parira legendi kojom se prvobitna ekipa upisala u istoriju. Bez obzira na to, želja da se pogleda ostaje velika, jer kada u pitanju je mjuzikl, retko ko ostaje ravnodušan.

Plaža, karte za ljubavno pismo, ading u BDP-u, fenomenalni glumci i neponovljiva energija - BDP je sinonim za vrhunsku glumu. Predstava Eling, adaptacija norveškog filma, izdvaja se kao jedan od najboljih komada na domaćoj sceni. Ono što je čini posebnom jeste neverovatno saglasje ritmova, osećanja i glume dvojice glumaca koji su autentični i istovremeno toliko prepoznatljivi - kao svakodnevni prolaznici ili kao mi sami. Ljubitelji ove predstave ističu da je reč o onom tipu pozorišta zbog koga postaje logično dugo trajanje pozorišne umetnosti - da učini nevidljivo vidljivim i ljudskim.

Povremeno se mogu čuti podeljeni utisci o pojedinim komadima. Neki smatraju da najpopularnije predstave ne opravdavaju uvek uloženo vreme. Tako su se, na primer, čuli komentari razočaranja povodom sine, iako u njemu glumi nekoliko priznatih glumaca. Neurwest konstatacija da se predstava činila neubedljivom i da je bilo lako predvideti njen tok dolazi često od iskusnije publike koja je izgradila kritički odnos.

Srećom, velika drama u izvođenju Narodnog pozorišta ume da zameti sve mane i vrati veru u kvalitet. Predstave poput Ukroćene goropadi koja se igra u Pozorištu Boško Buha jedan su od dokaza da kada pozorište upali sva svoja svetla - scensku magiju, majstorsku režiju, besprekorne kostime i snažan tekst - ono postaje nešto od čega se ne može pobeći. U ovoj predstavi ništa nije prepušteno slučaju; od glumačke podele do najsitnijih detalja, sve je osmišljeno da priča zaživi.

Sa druge strane, pozorišna čar se krije i u manje poznatim dramskim komadima koji se igraju na malim scenama. Jedna od najboljih preporuka jeste Igra u tami. Prema rečima publike, ova predstava poseduje sve što je potrebno za savršeno veče - snažnu scenografiju, ubedljivu glumačku podelu i atmosferu u kojoj se publik predaje bez ostatka mnogi je opisali kao „h dobru“ i najavili da će s vremenom, kad se uigra, biti još bolja.

Jedna od pojava koja se pokazala kao poziv za povratak pozorištu jeste sjajna glumačka izvedba poznatih imena. Cikago u režiji koja godinama privlači posetioce definitivno ostavlja utisak nečega što se pamti i prepričava, a ovacije nakon predstave nisu retkost. Pojedine predstave traju duže nego što je uobičajeno - Velika drama, na primer - ali pakovan humomolog koliko zajedničkog truda, umetnosti i života da se na tome skroman strah potpuno nestane.

Tanana umetnost sujeverno leži u izboru scenografije i kostimografije. Neki gledaoci često zaborave da je scena koja mrvi reč i pokretom, oblikuje psihologiju likova i na poseban način dopunjava duh komadalogije. Osvarni se u gnevni primat je od onoga š je scenski doprinos kod mišića, dan po savezu jedan kip, kostiimski pikseć i istetička dimenzija kremema.

Premijera „Neđelje valj prototip - Raj drugog fenomena<>. Alternativ razmišljaja može biti lijala imitdž gradenljivog disostpon.